Bela nedelja: Običaji u Srbiji za poslednju nedelju pred Veliki post

Bela nedelja je poslednja sedmica dozvoljenog mrsa pred Veliki post. Predstavlja vreme praštanja i veselja, jer se smatralo da u post treba ući bez greha.

Poslednja nedelja pred Veliki post zove se Bela nedelja, a poslednji dan ove nedelje – Bele ili Sirne poklade. One su praznik celog sela, to su dani praštanja i veselja, jer se smatralo da u period Velikog posta treba ući bez greha.

Veselje traje do ponoći, a u ponoć počinje Veliki vaskršnji post. Bela sedmica, prema običajima, treba da bude ispunjena radošću, igrom, veseljem. U tome učestvuju svi pripadnici porodične, odnosno, seoske zajednice, primereno uzrastu. Specifična obredna ishrana, povorke maskiranih ljudi, običaji vezani za stoku i živinu – najvažnija su obeležja sedam poslednjih dana mesojeđa.

Bela nedelja: Običaji u Srbiji

Bele poklade nazivaju se još: Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade, Proštene poklade (Proćke, Pročka), jer se tog dana opraštaju svađe i uvrede. Sinovi i kćeri s porodicama obilaze roditelje, nose im na dar bocu pića i razne poklone.

Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži proćku da može časno da započne post. Kad uđe u kuću, ljubi ruku tastu i kaže: „Oprosti, dedo“, a tast mu odgovara: „Neka ti je prosto, sinko“. Dani u ovoj sedmici obeleženi su specifičnom ishranom, obredno-običajnim radnjama i različitim zabranama radi što bolje pripreme za nastupajući post.

Bela nedelja: Bogata mrsna gozba

Bela nedelja je poslednja sedmica dozvoljenog mrsa pred Veliki post. Sreda i petak u ovoj sedmici nisu bili posni, dozvoljavala se mrsna hrana. U domaćinstvima se tradicionalno pripremala bogata mrsna gozba, naročito beli mrs, po kojem je ovaj praznik dobio ime.

U mnogim selima osnovu ishrane činila je upravo mlečna hrana, tzv. beli smok (mleko, sir, kajmak, barena jaja), po čemu je ova sedmica dobila naziv.

Zašto se naziva zagonetna nedelja?

Ovo je i poslednja sedmica zime, period godine u kojem, prema starim verovanjima, još uvek deluju noćni demoni. Bila je poznata i kao Zagonetna nedelja, a naziv je verovatno nastao po zagonetnim (mističnim) ritualima, tj. povorkama maskiranih ljudi s nagaravljenim licima, koji su bili prerušeni i ogrnuti životinjskim krznima.

Zvonili su i okretali klepetuše, galamili, razuzdano se ponašali i skupljali darove. Želja maskiranih je da izgledaju što grotesknije, pa u tu svrhu menjaju izgled prerušavanjem, a glas promenom visine, čime se otežava prepoznavanje onoga ko je ispod maske.

Povorke maskiranih bile su poznate na čitavom srpskom prostoru, a razlike su bile u nazivu i broju učesnika. To su bile pretežno muške družine, koje su predstavljale svadbu, s prepoznatljivim likovima neveste, mladoženje, kuma, starog svata, babe, dede, domaćina svadbe, muzikanata…

Nekad se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok su ih seljani darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke najčešće su glumili vesele svatove, koji pevaju uz smeh i šalu. To su po pravilu bili seoski mladići, ređe i devojke.

Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke „mečkara“, muškaraca nagaravljenih lica, odevenih u staru i pocepanu odeću.

Opasnost od zlih sila

Narodna verovanja povezivala su period poklada s povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simboličan način, recimo, vencima belog luka ili paljenjem obredne vatre („olalija“).

U Homolju, među vlaškim stanovništvom, postojao je običaj preskakanja ove vatre i igranja oko nje. Na Kosovu su pokladne povorke simbolizovale svatove Kraljevića Marka.

Šta je sve zabranjeno da se radi?

Da bi se obezbedilo zdravlje porodice, uspostavljane su zabrane. Na Beli četvrtak i Beli petak nije se radilo, a u mnogim mestima bio je zabranjen rad tokom čitave sedmice, kao i pranje kose da ne bi brzo osedela.

Ove sedmice, prema verovanju, zemlja spava, pa se zato ništa ne radi u polju da led ne bi tukao letinu. Voda se ne muti da „ala ne bi tukla useve“. Žene nisu uzimale ništa prteno u ruke, a ponegde se nisu radili nikakvi ručni radovi.
Deci je bilo zabranjeno da uveče izlaze zbog verovanja u pojačanu aktivnost veštica.

Razni običaji

U Pčinji se nagomila slama nasred sela, pa se zapali. Ta vatra naziva se krleštica.
Na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru pod nazivom „mačka“.

U Podrinju igraju „lubačke“ i „pauka“, i to samo mlađi dečaci, obučeni kao junaci, okićeni oružjem.

U takovskim selima maskiraju se maskama od papira, koje se nakite zubima od pasulja ili kukuruza, kao i brkovima od vune. Obično po trojica obilaze kuće, igraju kolo, rvu se, izveštačeno pričaju i „plaše“ malu decu, koja ciče od veselja kad ih ovi pojure. Kad se pokladari umore, okupe se svi na jednom mestu, pa posle kraćeg odmora nastavljaju igre i takmičenje.

U Velikoj Plani predveče pale vatre od šaše i izgrade neku vrstu vrteške, na kojoj momci vrte devojke.

Nastavite da čitate

?>

Zašto je gnev greh i kako se izboriti sa besom?

Povezane vesti

Velika Gospojina: Praznik majki i dece, narodni običaji i verovanje

16956

Velika Gospojina je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti narodni običaji. Velika Gospojina, Uspenje Pres...

Ivanjdan: Prema narodnom verovanju na ovaj dan je bilje najlekovitije

15688

Na Ivanjdan se,  prema tradiciji, mnogi ljudi tada kupaju na rekama i potocima, sakupljaju lekovito bilje i pletu cvetne venčiće. Veruje se da to d...

Letnje zadušnice: Kako se obeležavaju Duhovske zadušnice

15381

Zadušnice obeležavaju se za duše preminulih, uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo upokojenih u Gospodu....

Kako se pravilno slavi krsna slava i gde svečari najčešće greše

15011

Mnogi domaćini su zaboravili šta je krsna slava, odnosno njena suština. Jer mnogi svečari nisu ni svesni grešaka koje prave pretvarajući slavu u uo...