Snaga vere: Saznajte kako molitva može da pomogne u lečenju

Molitva može da pomogne u lečenju na više načina: odagnava strah, podiže optimizam, opušta napetost, što jača imunitet pa se orgnizam lakše izbori s bolešću.

Za terapeutska svojstva molitve postoje dva objašnjenja – naučno i duhovno. Počnimo osvrtom na duhovno objašnjenje.

Molitva može da pomogne u lečenju

Kad se osoba razboli, lako može da podlegne panici zbog brige za sopstveno zdravlje, što se negativno odražava na fiziološke procese u organizmu i još jače pogoršava stanje. Tu na scenu stupa molitva, jer donosi mir i spokoj.

Molitva donosi mir i spokoj

Dokazano je da se telo efikasnije bori s bolestima kad je osoba smirena. Upravo zato kad se neko razboli, njegovi ukućani i članovi porodice takođe treba da se mole za njegovo ozdravljenje.

Samo vera i nada svakog člana porodice u izlečenje voljene osobe može da joj da snagu da pobedi bolest. Bog je svakom čoveku dao veoma moćan lek u borbi protiv svake bolesti, a to je vera.

Ona je sposobna da okrepi organizam i ojača imunitet. Štaviše, neki vernici misle (ne bez osnova) da bolesti, kao i problemi s kojima se susreću na životnom putu, predstavlja u stvari test njihove vere.

Ukoliko čovek ne nauči da ljubi bližnje, da saoseća s drugim ljudima, na njegovom životnom putu stalno će iskrsavati problemi. Kad čovek veruje u Boga i njegova dela, bolest će sigurno ustuknuti i zameniće je radost.

Naučni eksperiment

Doktor bioloških nauka V. B. Slezin razmotrio je s naučne tačke gledišta lekovitost molitve. On ističe da su savremenoj nauci poznata tri stanja mozga: ne-REM faza sna, REM faza sna i budnost.

Dakle, postoje dva stanja sna, koja čine simetriju, i samo jedno stanje budnosti. Međutim, tokom naučnih eksperimenata Selezin je otkrio i četvrto funkcionalno stanja mozga, koje predstavlja sporo ili molitveno buđenje.

Upravo je tako otkriven fenomen molitve, čiji je učinak moguće izmeriti pomoću encefalografa. U tom eksperimentu učestvovala su sedmorica studenata bogoslovije. Naučnik je bio zapanjen rezultatima jednog učesnika, jer se ritam električne aktivnosti njegovog mozga toliko smanjio da su primećeni samo delta ritmovi.

Na kraju eksperimenta profesor Slezin je zaključio da su čoveku neophodna sva četiri stanja mozga u jednakoj meri i kad nedostaje jedno od njih, to narušava njegovo duševno stanje. Drugim rečima, ukoliko se ne praktikuje molitva, to može da prouzrokuje ozbiljne psihičke probleme.

Vrste molitava

Iznenađujuće je, ali ne znaju svi ljudi da postoji nekoliko vrsta molitava. To je zato što se u svesti ljudi pod rečju molitva podrazumeva ona glavna „Oče naš“. Ukoliko spadate u ovu grupu, biće vam interesantno da se upoznate s postojećim vrstama molitava:

1. Molitva posvećivanja

Kad čovek izgovara molitvu posvećivanja, on daje Bogu nešto, kao da govori: „Bože, spreman sam da ti služim, da ti dam svoje vreme i trud“. Tako možemo posvetiti Bogu sebe, ili svoju decu obećavajući da ćemo vaspitati decu onako kako nas uči Bog.

2. Molitva nade

U određenoj molitvi čovek posvećuje sebe Gospodu Bogu prebacujući na njega sve svoje brige. Kao što je pomenuto u 1. Poslanici Petrovoj: „Sve vaše brige (uznemirenost, nespokoj, tugu, jednom i zasvagda) položite na Njega, jer On (s ljubavlju) brine o vama“.

Ali Bog ne rešava probleme umesto čoveka, već ga čeliči i daje mu snagu da savlada strah, koji ga sprečava da se izbori s problemom. Zato, čim osoba oseti strah, pa i onaj najmanji, treba da zna da strah koči volju i treba da izgovori molitvu nade. Strah će se povući posle nekoliko minuta.

3. Molitva divljenja i pohvale

Divljenje je način da čovek izrazi poštovanje Bogu i njegovim delima. Pohvala je divljenje prema dobrim Božjim delima, pohvala njegove dobrote. Biblija podstiče i čak zapoveda čoveku da voli i hvali Gospoda svog bilo kad i da, bez obzira na sve, veruje u njegova dobra dela.

4. Molitva zahvalnosti

Uprkos svim okolnostima, čovek mora da se zahvali Gospodu, jer je takva volja Božja. Molitva ne treba da postane svakodnevna obaveza, već način života. Bog ne treba da čuje od osobe bezosećajno: „Hvala ti, Gospode“, jer u reči zahvalnosti Bogu čovek mora da uloži celu svoju dušu. Treba biti zahvalan Bogu za sve što on radi za čoveka.

5. Molitva harmonije

Ova molitva efikasna je samo za one koji su u harmoniji sa sobom, s drugim ljudima i sa Bogom. Biblija uči: “… muževi, ophodite se s razumevanjem prema ženama, kao prema slabijem polu, ukažite im čast, kao naslednicama milosnog života, da vam ne bi omele molitve (inače neće biti koristi od vaših molitava)“.

Drugim rečima, ukoliko čovek stalno provocira svađu s njemu bliskim ljudima, a zatim se nada da će se iskupiti za svoje grehe samo molitvom harmonije – u velikoj je zabludi. Molitva harmonije biće efikasna samo ukoliko osoba počne da primenjuje svu snagu za sprečavanje sukoba u odnosima i za održavanje mira i harmonije.

6. Molitva očekivanja

Proces molitve uključuje ne samo razgovor s Gospodom, već i čekanje odgovora. Nažalost, mnogi ljudi ne umeju da čekaju, ne vide u tome smisao verujući da ih je Bog zaboravio. To nije istina. Gospod uvek misli na nas i čini sve za naše dobro.

7. Molitva molbe

To je najrasprostranjenija od svih molitava – molitva molbe je molba Gospodu da zadovolji naše potrebe. Čovek mora da shvati da nije u stanju da se nosi sam sa svim problemima i treba da moli Gospoda da mu da snagu da se suoči s najtežnim životnim izazovima.

Kome se obraćati u molitvama?

• U situaciji kad boluju vaša deca i želite da se pomolite za njih, molite se Bogorodici i Svetoj velikomučenici Varvari.
• U slučaju bolesti očiju, treba da se obratite molitvom Svetom mučeniku Longinu – kapetanu.
• Ako je reč o neplodnosti i ženskim bolestima, molite se prepodobnom Romanu Čudotvorcu i Serafimu Sarovskom.
• Ukoliko želite da zaštitite sebe i svoje najbliže od uroka i negativnih uticaja – Hristu, Svetom arhangelu Mihailu, Kiprijanu i Justinu.
• Za sve bolesti i nezgode – Bogorodici, Hristu, Svetom Nikolaju Čudotvorcu, iscelitelju Pantelejmonu.

Nastavite da čitate

?>

Kako postići duševni mir nakon napornog dana i nedelje?

Povezane vesti

Velika Gospojina: Praznik majki i dece, narodni običaji i verovanje

16956

Velika Gospojina je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti narodni običaji. Velika Gospojina, Uspenje Pres...

Ivanjdan: Prema narodnom verovanju na ovaj dan je bilje najlekovitije

15688

Na Ivanjdan se,  prema tradiciji, mnogi ljudi tada kupaju na rekama i potocima, sakupljaju lekovito bilje i pletu cvetne venčiće. Veruje se da to d...

Letnje zadušnice: Kako se obeležavaju Duhovske zadušnice

15381

Zadušnice obeležavaju se za duše preminulih, uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo upokojenih u Gospodu....

Kako se pravilno slavi krsna slava i gde svečari najčešće greše

15011

Mnogi domaćini su zaboravili šta je krsna slava, odnosno njena suština. Jer mnogi svečari nisu ni svesni grešaka koje prave pretvarajući slavu u uo...