Otkrijte šta sve treba da se nalazi u kući jedne pravoslavne porodice
U svakom domu pravoslavne porodice treba da se nalaze ovi predmeti: ikona, kandilo, čirak i sveća, bosiljak i tamjan, Sveto pismo i molitvenik.
Porodice koje žive po hrišćanskim pravilima svakako će obezbediti mesto u domu za molitve, za ikone svojih svetaca zaštitnika. U svakoj nevolji, staće ispred ikone, zapalitit kandilo ili sveću, zamoliti sveca da ga izbaci i spasi od greha ili zla. Takođe, treba se često zahvaljivati Bogu i svecima na zdravlju i sreći porodice.
Sadržaj članka
Šta sve treba da se nalazi u domu jedne pravoslavne porodice?
Za početak, najvažnije je da svaki dom bude osveštan. Obaveza svakog domaćina jeste da prilikom preseljenja u novi dom pozove sveštenika da ga osvešta. Negde je običaj da se za tu priliku pozove i kum.
Tada se u prostoriji u kojoj se nalaze ikone, na stolu poređaju: sveća, kadionica, tamjan, činija s vodom za osvećenje, bosiljak, jedna posuda s malo brašna, jedna čaša ulja (zejtina), četiri male sveće koje se na osvećenju pale i lepe na zidove stana i jedan mali štapić, na vrhu obavijen vatom, za pomazivanje zidova osvećenih uljem.
Osvećenje se vrši u svako doba dana. U molitvama na osvećenju, sveštenik se moli za napredak doma, za zdravlje i sreću ukućana, naročito dece, za slogu, za ljubav, razumevanje među ukućanima i za svako dobro koje hrišćani mole od Boga. Nakon toga, domaćin je dužan da svake godine zove sveštenika da mu svetom vodicom osvešta dom.
Gde se kače ikone u domu pravoslavne porodice?
Svaki pravoslavni dom ima svoju krsnu slavu. Na istočnom zidu se obavezno postavlja ikona krsne slave, a pored nje poželjno je da se stave i ikone Isusa Hrista Spasitelja i Majke Božije ili nekog drugog svetitelja koji se poštuju u tom domu.
Važno pravilo je da se na zidu na kojem stoje ikone ne kače druge slike, posteri ili gobleni. Nova, odnosno kupljena ikona pre nego što se unese u dom, prvo se nosi svešteniku na osvećenje.
Negde se praktikuje da ikona stoji u crkvi nekoliko nedelja. Samo osvećena ikona se postavlja u hrišćanski dom. Dobro je da pred ikonom stoji manji stočić na kome se drže kandilo, molitvenik, Biblija… Ispred ikone se obavljaju svi hrišćanski obredi i molitve u kući.
Gde se postavlja kandilo?
Kandilo se uvek postavlja ispred ikone. Pravilo je da ga domaćica pali uoči, i na dan svakoga praznika i svake nedelje, a može goreti neprestano. Plamen u kandilu simbolizuju svetlost nauke Hristove i svetlost života svetitelja pred kojim se kandilo pali. Takođe, ono podseća ukućane da žive svetlim i čistim životom.
Sveća i kadionica
Bez sveće se ne može izvršiti nijedan obred, ni molitva u kući. Oni stoje na počasnom mestu u kući i pale se uvek pred molitvu. Domaćin pali sveću na sledeći način: najpre se prekrsti, pomene Boga i svoju krsnu slavu, celiva sveću i pali je po mogućstvu šibicom.
Sveća za slavu se gasi pomoću vina, a manja sveća duvanjem, ili se vlažnim palcem i kažiprstom stisne plamen i fitilj koji gori. Plamen sveće ima istu simboliku kao i kandilo.
Kadionica u domu je obično ručna, napravljena od zemlje ili metala, i ima raznih oblika koji su u skladu sa hrišćanskim duhom. U kadionicu se stavlja žar od drveta i na žar se stavlja tamjan, koji širi prijatan i blagouhan miris.
Pošto u gradovima često nema žara, potrebno je nabaviti specijalni briket u kolutićima koji zamenjuje žar i vrlo je praktičan. Kadionica i žar u njoj simbolizuju našu žarku ljubav prema veri i toplotu naše hrišćanske duše.
Miris tamjana simbolizuje blagodat Svetoga duha. Kadionica se upotrebljava prilikom svake molitve. Domaćin kadi, držeći u desnoj ruci kadionicu i njome čini znak krsta. Kadi se prvo stariji pa mlađi. Kadionica se takođe drži na svečanom mestu u kući.
Bosiljak
Aromatična biljka, prijatnog mirisa, koja se gaji u baštama i cvećnjacima, obavezna je u pravoslavnom domu. Bosiljak se nabere, složi u buket, uveže se u struk i osuši. Takav se čuva preko cele godine i iznosi se kada sveštenik sveti vodicu da njime kropi ukućane. Bosiljak i njegov prijatni miris simbolizuju blagodat Svetog duha.
Sveto pismo i Biblija
Ne može se u hrišćanskom svetu zamisliti dom bez Svetog pisma. Zato treba nastojati da svaki dom ima ovu knjigu. Na tome, naravno, treba najviše da rade sveštenici i crkva. Naročito zbog naše dece, omladine i budućnosti ovog naroda.
Inače, Sveto pismo je najsvetija, najvrednija, najstarija i najrasprostranjenija knjiga u istoriji sveta, koja se i danas štampa u milionskim tiražima širom naše planete.
Takođe, hrišćanski dom ne može da se zamisli bez Biblije. Nažalost, kod nas može jer se mi više brinemo o tome šta se na koje crveno slovo sme a šta ne sme raditi, nego što znamo suštinu vere kojoj pripadamo, odnosno suštine njene poruke.
Lakše je otaljati svoju „dužnost“ tako što ćemo se prekrstiti kad sedeći u gradskom prevozu prođemo pored crkve, nego ljubiti bližnjeg svog kao sebe samoga, ili staroj prosjakinji udeliti barem sto dinara, ili preskočiti puža na ulici jer je i on živo biće. Bibliju nije dovoljno samo pročitati, njoj se treba uvek iznova vraćati.
Molitvenik
Molitvenik je obično manja džepna knjižica, u kojoj su štampane molitve za razne prilike, potrebe i vreme u životu jednog hrišćanina. Poželjno bi bilo da tu knjižicu ima svaka kuća. Molitvenik stoji pred ikonom.
Kada se obavlja kućna molitva, iz njega se čitaju molitve. Čita ih domaćin, a može i neko od mlađih ukućana s prijatnim i umilnim glasom. Dok se molitve čitaju, ostali stoje, pažljivo slušaju i mole se u sebi. Važnije molitve kao što su: „Oče naš“, „Bogorodice Djevo“, „Presvjataja Trojice“, „Simbol vere“, „Carju nebesnij“ – svaki hrišćanin treba da nauči napamet, i da ih izgovara i izvan svog doma.
Pored zajedničke molitve, svaki hrišćanin ima i svoju ličnu, intimnu molitvu.
Pre svakoga posla, pre i posle jela, uveče kad se leže i ujutro kad se ustaje, u nevolji i u dobru, uvek se treba prekrstiti i pročitati odgovarajuću molitvu, i iskreno, iz dubine duše, pomoliti se i zablagodariti Bogu.