Velika Gospojina: Praznik majki i dece, narodni običaji i verovanje
Velika Gospojina je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti narodni običaji.
Velika Gospojina, Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevica spada u pet Bogorodičinih praznika, koja su ujedno i crveno slovo (odnosno veliki praznik) u crkvenom kalendaru. Velika Gospojina poslednji je veliki praznik crkvene godine, a naredna počinje 1. septembra. Praznik predstavlja uspomenu na smrt Bogorodice i, prema crkvenom predanju, dan kad se ona vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovaj dan 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i post koji traje 14 dana.
Sadržaj članka
Kako je nastao praznik Velika Gospojina?
Događaji vezani za Bogorodičinu smrt nisu sačuvani u kanonskim novozavetnim spisima (u Novom Zavetu), nego u apokrifnom spisu Dela Jovanova. Tim opisima je nadahnut gotovo celokupni himnopis praznika.
Vaznela se na nebo
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, a prema nekim izvorima i 72 godine. Ona je nadživela svog sina i kao svedok mnogih slavnih događanja nastavila je njegovu misiju. Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice. Kao što joj je arhanđel Gavrilo saopštio da će roditi Sina Božjeg, tako ju je obavestio i da će se, na taj dan, upokojiti. Vaznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja”.
Članak se nastavlja posle reklama
Jevrejin Jefonije napao je njen odar, ali mu je anđeo Gospodnji ognjenim mačem odsekao ruke, koje su mu pak ponovo pripojene telu nakon njegovog pokajanja. Telo Bogorodice je pogrebeno u Getsimaniji, da bi treći dan bilo uzneto na nebesa. Prikaz gde anđeo odseca ruke Jevrejinu, protivniku hrišćana, čest je motiv ikona i fresaka koje prikazuju ovaj praznik.
U manastiru Sopoćani, zadužbini Nemanjića iz 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.
Kada je ustanovljeno praznovanje?
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, po želji cara Mavrikija, koji je 15. avgusta (prema julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj praznik. Najstarije svedočanstvo o ovom prazniku je u besedi jerusalimskog patrijarha Modesta iz 7. veka. Jedan vek kasnije nalazimo tri besede Svetog Andreja Kritskog i tri besede Svetog Jovana Damaskina na praznik Uspenja. Jerusalimska crkva praznik proslavlja na grobu Bogorodice u Getsimanskom vrtu.
Članak se nastavlja posle reklama
Velika Gospojina: Narodna verovanja i običaji
Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se Međudnevica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se u tom periodu odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, svi imaju lekovito dejstvo. U prošlosti su održavana bdenija u hramovima, ili nad izvorima vode, i tada su izgovarane molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.
Zahvalnost Bogorodici
Tokom ovog perioda važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim i za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Takođe, ostavljaju se i „međudnevička jaja” od živine, kao najbolja za jelo i rasplod. Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji uvek su pratili narodni sabori i vašari, na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili pak trgovine. Na vašarima su se i momci i devojke upoznavali, igrali su kolu, a tu su se najčešće ugovarale i svadbe.
Praznik majki i dece
Praznik Velika Gospojina izdvaja se i kao praznik žena i dece. Žene između dve Gospojine beru biljke koje se unose u kuću i time dom čuvaju od bolesti. Za ove praznike, Veliku i Malu Gospojinu, običaj je da naročito žene poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Isto tako na ovaj dan nije dobro išta raditi rukama, naročito ne poslove iglama, a nikako nije dobro započinjati nov posao.
Bogorodica je zaštitnica svega živog na Zemaljskoj kugli, a pogotovo – porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona bi trebalo da se nalazi u svakoj kući. Na ovaj dan, žene bi trebalo da idu na pričest.
Članak se nastavlja posle reklama
Nastavite da čitate
Povezane vesti
Ivanjdan: Prema narodnom verovanju na ovaj dan je bilje najlekovitije
Na Ivanjdan se, prema tradiciji, mnogi ljudi tada kupaju na rekama i potocima, sakupljaju lekovito bilje i pletu cvetne venčiće. Veruje se da to d...
Letnje zadušnice: Kako se obeležavaju Duhovske zadušnice
Zadušnice obeležavaju se za duše preminulih, uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo upokojenih u Gospodu....
Kako se pravilno slavi krsna slava i gde svečari najčešće greše
Mnogi domaćini su zaboravili šta je krsna slava, odnosno njena suština. Jer mnogi svečari nisu ni svesni grešaka koje prave pretvarajući slavu u uo...
Kako se pravilno moliti: Molitvena pravila koji svaki vernik treba da zna
U moru kojekakvih informacija čovek često izgubi pravi putokaz. Ovo su osnovne stvari kojih bi trebalo da se pridržava verujući čovek. Evo kako se ...
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.magicnobilje.com
