Koliko ugljenih hidrata treba da jedete ako imate dijabetes?

Individualni pristup je često najbolji kada je u pitanju unos ugljenih hidrata za upravljanje dijabetesom. Ove smernice vam mogu pomoći da krenete na pravi put.

Smernice o ishrani iz celog sveta tradicionalno preporučuju da oko 45–65% dnevnih kalorija dobijete iz ugljenih hidrata ako imate dijabetes. Međutim, sve veći broj stručnjaka smatra da osobe sa dijabetesom treba da jedu mnogo manje ugljenih hidrata. U stvari, mnogi preporučuju manje od polovine ove količine.

Dnevna količina ugljenih hidrata za dijabetičare

Brojanje ugljenih hidrata će vam pomoći da ostanete u rasponu koji je najbolji za vas. Ovaj članak vam govori koliko ugljenih hidrata treba da uzmete u obzir ako imate dijabetes.

Vrste ugljenih hidrata

Postoje tri glavne vrste ugljenih hidrata: šećeri, skrob i vlakna. Šećer pripada kategoriji poznatih kao jednostavni ugljeni hidrati.  Šećer se prirodno nalazi u hrani i pićima poput celog voća, sokova, mlečnih proizvoda i meda. Takođe se dodaje prerađenoj hrani kao što su slatkiši.

Skrob i vlakna su i složeni ugljeni hidrati. Složeni ugljeni hidrati imaju najmanje tri molekula šećera. Telu je potrebno više vremena da svari ili razgradi skrob nego šećer, i uopšte ne može da svari vlakna. Skrob se nalazi u hrani poput krompira, kukuruza, mahunarki i hleba i testenina od celog zrna.

Vlakna se nalaze u hrani poput voća, povrća, mahunarki, orašastih plodova i celih žitarica. Za razliku od šećera i skroba, prirodna vlakna ne podižu nivo šećera u krvi i čak mogu usporiti njegov porast. Mnoga hrana i pića, kao što je pirinač, sadrže više od jedne vrste ugljenih hidrata.

Kada ljudi sa dijabetesom jedu hranu bogatu ugljenim hidratima, nivo šećera u krvi može porasti. Visok unos ugljenih hidrata obično zahteva visoke doze insulina ili lekova za dijabetes za kontrolu šećera u krvi.

Ugljeni hidrati: Kolika je dnevna količina za dijabetičare?

Nekada su stručnjaci sugerisali da ljudi sa dijabetesom dobijaju oko 45% svojih kalorija iz ugljenih hidrata. Međutim, sada se promoviše individualizovan pristup u kojem vaš idealan unos ugljenih hidrata treba da uzme u obzir vaše preferencije u ishrani i metaboličke ciljeve.

Pošto ugljeni hidrati podižu nivo šećera u krvi, njihovo smanjenje u bilo kojoj meri može vam pomoći da kontrolišete nivo šećera u krvi. Zbog toga, otkrivanje koliko ugljenih hidrata treba da jedete zahteva testiranje i procenu da biste saznali šta vam najbolje odgovara.

Da biste odredili svoj idealni unos ugljenih hidrata, izmerite šećer u krvi pomoću merača glukoze u krvi pre obroka i ponovo 1-2 sata nakon jela. Da biste postigli svoje ciljeve za smanjen nivo šećera u krvi, možda ćete morati da ograničite unos ugljenih hidrata na manje od 10, 15 ili 25 g po obroku. Takođe, možda ćete otkriti da vam šećer u krvi raste više u određeno doba dana, tako da vaša gornja granica ugljenih hidrata može biti niža za večeru nego za doručak ili ručak.

Koje namirnice sa visokim sadržajem ugljenih hidrata treba izbegavati?

Trebalo bi da izbegavate ili ograničite sledeće proizvode sa visokim sadržajem ugljenih hidrata:

• Hleb, mafine i peciva
• Testenine, pirinač, kukuruz i druge žitarice
• Krompir i slatki krompir
• Mleko i zaslađeni jogurt
• Kolače, pite, sladoled i druge slatkiše
• Grickalice poput pereca, čipsa i kokica
• Gazirani sokovi, sokovi, pivo, vino i žestoka pića

Primer dijete za jedan dan

Ako imate dijabetes, smanjenje unosa ugljenih hidrata može biti od koristi. Višestruke studije su pokazale da dnevni unos ugljenih hidrata od do 44% kalorija ne samo da vodi boljoj kontroli šećera u krvi, već može da podstakne gubitak težine i druga poboljšanja zdravlja.

Evo primera menija, koji bi obezbedio oko 113 g ukupnih ugljenih hidrata za dan:

Doručak: 1 kriška tosta od celog zrna pšenice (oko 14 g ugljenih hidrata) plus omlet napravljen od 2 velika jaja (oko 1 g) i 1 šolja neskrobnog povrća poput brokolija i zeleniša (oko 10 g)
Ručak: 340 g supe od sočiva (oko 33 g) i 1 jabuka (oko 15 g)
Večera: 110 g pilećih prsa na žaru (0 grama), 1,5 šolje neskrobnog povrća poput tikvica i bamije (oko 15 g) i 110 g smeđeg pirinča (oko 25 g).

Testiranje šećera u krvi i obraćanje pažnje na to kako se osećate pri različitim unosima ugljenih hidrata mogu vam pomoći da pronađete idealan opseg za optimalno upravljanje dijabetesom, nivo energije i kvalitet života. Važno: Za bilo kakve promene u ishrni treba da konsultujete lekara.

Povezane vesti

Savet nutricionista: Jarebika pomaže u jačanju imuniteta

17514

Nutricionista i velnes stručnjak Irina Popkova ističe da je jarebika izuzetno zdrava i zašto je obavezno treba uvrstiti u ishranu tokom jeseni. Nu...

Jedite crni luk i ojačajte imunitet pre sezone virusa

17497

Crni luk je odličan izvor vitamina C i raznih drugih hranljivih materija. Evo na koje načine ovo povrće može pomoći u poboljšanju vašeg ukupnog zd...

Zašto je spirulina superhrana i koje su njene zdravstvene prednosti?

17386

Spirulina je drevna alga i moćni antioksidans i prema mišljenu naučnika donosi neverovatne zdravstvene koristi. Pogledajte za šta je sve dobra. Sp...

Otkrivamo 5 mitova o hlebu: Jedite ga bez griže savesti!

17327

Jedemo ga svaki dan i pri svakom zalogaju osećamo grižu savesti: je li koristan ili ne, da li goji, jesmo li mogli izabrati drugu, zdraviju varijan...