Koji su simptomi insulinske rezistencije i šta je to?
Insulinska rezistencija je često stanje koje sve više pogađa mlade ljude. Međutim, simptomi insulinske rezistencije nisu uvek tako lako vidljivi.
Insulinska rezistencija je neadekvatan odgovor organizma na insulin koji proizvodi. Ukoliko se ne vodi računa, ovo stanje može dovesti do dijabetesa. Osobe koje pate od insulinske rezistencije moraju da se pridržavaju posebne ishrane kako bi regulisali nivo šećera u krvi.
Sadržaj članka
Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija je abnormalni odgovor i prevelika osetljivost tkiva na hormon insulin. Pankreas je zadužen za proizvodnju insulina koji je neophodan za održavanje nivoa glukoze u krvi i uključen je u metabolizam masti. Nakon jela, nivo glukoze raste i to izaziva oslobađanje insulina iz pankreasa. Potom glukoza kreće u druga tkiva i u jetri se pretvara u glikogen koji učestvuje u proizvodnji masnih kiselina.
Problem nastaje kada ima se hormon proizvodi u dovoljnim količinama, a receptori gube osetljivost. Glukoza ostaje u krvotoku, a tkiva je ne primaju. To za posledicu ima remećenje metabolizma u svim organima. Najčešće su pogođeni bubrezi, srce, nervni sistem i vid.
Koji su simptomi insulinske rezistencije?
Insulinska rezistencija ponekad nema tako jasne simptome. Često oni mogu biti zamenjeni kao simptom drugih bolesti. Međutim, najčešći simptomi su sledeći:
- osećaj gladi
- preznojavanje
- svrab i ljuštenje kože glave
- drhtavica
- hronični umor
- lako dobijanje kilograma
- povećan obim struka i nakupljanje masnih naslaga
- visceralna masnoća (nevidljiva masnoća okupljena oko organa)
- osećaj oticanja tela
- problemi sa koncentracijom i rasejanost
- konstantan osećaj pospanosti
- rasejanost
- bubuljice
- tamna prebojenost kože na vratu
- vrtoglavice i glavobolje u zadnjem delu glave
Insulinska rezistencija često prati druga stanja, pa tako su zako simptomi insulinske rezistencije primetni i kod stanja kao što su hipertenzija, disfunkcija štitne žlezde i razvoj dijabetesa. Upravo zbog toga endokrinolozu posvećuju veliku pažnju insulinskoj rezistenciji.
Koji su uzroci insulinske rezistencije?
Uzroci insulinskoj rezistenciji mogu biti različiti. Neki od njih su:
- česte grickalice i jedenje hrane koja sarži pojačivače ukusa što dovodi do stalnog prejedanja
- preveliko konzumiranje šećera, skroba i fruktoze
- nedostatak fizičke aktivnosti
- višak telesne težine
- starost preko 45 godina
- sindrom policističnih jajnika
- sistematski nedostatak sna
- hronični stres
- nedostatak vitamina D
- dugotrajna upotreba antipsihotika ili glukokortikoidnih hormona
- masno oboljenje jetre
- hronični inflamatorni procesi
Dijabetes tipa 2 je direktna posledica insulinske rezistencije. Povećana proizvodnja insulina postepeno iscrpljuje pankreas i jednostavno nema ničega što bi regulisalo nivo glukoze. Zbog toga su simptomi insulinske rezistencije obavezan pokazatelj da je vreme za posetu lekaru.
Dijagnoza i lečenje
Da bi se dijagnostifikovala insulinska rezistencija, potrebno je obaviti analize krvi. Lečenje insulinske rezistencije uključuje i odlaske kod endokrinologa ili nutricioniste. Ponekad lekari prepišu lekove, ali glavni put ka izlečenju je korigovanje ishrane.
Kakva je dijeta za insulinsku rezistenciju?
Potrebno je da unosite malu količinu ugljenih hidrata, a obroci treba da budu česti u malim porcijama, 5-7 puta dnevno. Ovaj obrok održava konstantan nivo glukoze, pacijent ne oseća glad i ne jede previše. Prilikom ove dijete treba da jedete:
- žitarice od celog zrna
- nemasno meso i ribu
- jaja
- mlečne proizvode
- orasi
- pasulj
- sve vrste povrća i bobičasto voće
- začinsko bilje
Preporučljivo je da hrana bude pripremljena na razne načine i da bude ukusno kako osoba ne bi došla u iskušenje da jede zabranjenu hranu i učinili da simptomi insulinske rezistencije postali ponovo izraženi. Ono što ne smete jesti je sledeće:
- sve vrste šećera
- beli hleb i peciva
- krompir
- dimljeno meso
- alkohol
- slatko voće
- čokolade i bomboni
- beli pirinač
- grickalice i čips
Takođe, obavezno je bavljenje nekom fizičkom aktivnošću. Otklanjanje insulinske rezistencije omogućava da odložite početak bolest ili značajno poboljšate njenu prognozu.