Šta je bipolarni poremećaj i koji su uobičajeni simptomi?

Bipolarni poremećaj je stanje mentalnog zdravlja koje izaziva simptome kao što su ekstremne promene raspoloženja, nivoa energije i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih zadataka.

Postoje tri tipa bipolarnog poremećaja: bipolarni poremećaj I, bipolarni poremećaj II i ciklotimijski poremećaj. Glavna razlika između ovih tipova je koliko dugo osećate simptome i njihova težina. Bipolarni I poremećaj je najduži i najteži, dok je ciklotimski poremećaj najkraći i najblaži. Svaki tip takođe uključuje epizode ​​manije/hipomanije i depresije.

Šta je bipolarni poremećaj?

Bipolarni poremećaj je stanje mentalnog zdravlja koje izaziva simptome kao što su ekstremne promene raspoloženja, nivoa energije i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih zadataka. Ljudi koji žive sa bipolarnim poremećajem doživljavaju intenzivna emocionalna stanja poznata kao epizode ​​raspoloženja.

Postoje različite kategorije epizoda raspoloženja: manične, depresivne i mešovite – od kojih svaka proizvodi različite simptome. Ove epizode ​​mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ljudi koji žive sa bipolarnim poremećajem takođe mogu doživeti periode neutralnog raspoloženja, što znači da se ne dešava ni manična ni depresivna epizoda.

Bipolarni poremećaj i uobičajeni simptomi

Osobe sa bipolarnim poremećajem mogu doživeti intenzivne promene raspoloženja ili epizode ​​raspoloženja. Verovatno će osetiti različite simptome, u zavisnosti od vrste epizode ​​koju imaju:

Manična epizoda

Manična epizoda traje najmanje nedelju dana. Osoba je puna energije, pa čak i razdražljiva tokom većine ili svih dana. Mogu biti primetne i ove promene u ponašanju:

• Osoba se oseća energično uprkos tome što ne spava dovoljno.
• Osećaj nemira.
• Brži govor.
• Brzo prelaze sa teme na temu.
• Rizičnije ponašanje kao što je bezobzirna vožnja, trošenje mnogo novca ili želja za seksom više nego obično.
• Problemi sa pravilnim razmišljanjem.
• Vide ili čuju halucinacije.

Važno je napomenuti da neki ljudi mogu doživeti hipomaniju, što je manje teška verzija manije. Hipomanična epizoda traje oko četiri dana i ne ometa svakodnevno funkcionisanje do tačke da je potrebna hospitalizacija. Međutim, teška depresivna raspoloženja se i dalje mogu javiti nakon epizode ​​hipomanije.

Depresivna epizoda

Depresivna epizoda traje najmanje dve nedelje. Tokom ovih epizoda, osoba se oseća  ravnodušno, tužno ili beznadežno. Takođe može izgubiti interesovanje za svoje omiljene aktivnosti ili hobije. Ostali simptomi depresivne epizode ​​uključuju:

• Želja za izolacijom.
• Premalo energije ili konstantan umor.
• Želja za spavanjem.
• Osoba jede previše ili premalo.
• Usporen govor ili pokret.
• Vidi ili čujr halucinacije.
• Javljaju se misli o samopovređivanju ili samoubistvu.

Mešovite epizode

Bipolarni poremećaj utiče na svaku osobu drugačije. Dok neki ljudi imaju naizmenično epizode ​​manije i depresije, drugi mogu doživeti mešovitu epizodu. Tokom ovih epizoda, osoba može istovremeno iskusiti i manične i depresivne simptome. Na primer, može se osećati tužno i beznadežno, a istovremeno se osećate izuzetno energično.

Simptomi prema vrsti bipolarnog poremećaja

Postoje tri tipa bipolarnog poremećaja: bipolarni poremećaj I, bipolarni poremećaj II i ciklotimijski poremećaj. Iako svaki tip izaziva epizode ​​manije i depresije, primarna razlika između ove vrste je koliko dugo obično doživljavate epizode.

Bipolarni poremećaj I

Osobe koje imaju bipolarni poremećaj I obično doživljavava manične epizode ​​koje traju najmanje sedam dana. Osoba takođe može biti razdražljiva, a u nekim slučajevima, manični simptomi su toliko jaki da će osobi možda biti potrebna medicinska nega da bi bila bezbedna.

Depresivne epizode ​​su takođe česte kod bipolarnog poremećaja I, koji obično prate period manije. Ove depresivne epizode ​​su teške i često traju najmanje dve nedelje. U nekim slučajevima, epizode ​​manije i depresije mogu se preklapati, što dovodi do mešovite epizode. Bipolarni I poremećaj je najteži tip.

Bipolarni II poremećaj

Ljudi sa bipolarnim poremećajem II doživljavaju obrazac depresivnih i hipomaničnih epizoda. Osoba može da otkrije da se vraća na svoje uobičajeno funkcionisanje i nivo energije između epizoda.

Ljudi sa bipolarnim poremećajem II ne doživljavaju pune manične epizode. Umesto toga, oni doživljavaju hipomanične epizode ​​koje su manje ozbiljne i ometajuće u poređenju sa maničnim epizodama bipolarnog I poremećaja. Za neke, hipomanija čak može da se oseća prijatno, izazivajući sreću i više energije.

Ciklotimični poremećaj

Ciklotimični poremećaj (ili, ciklotimija) se smatra blažim oblikom bipolarnog poremećaja. Ciklotimični poremećaj uključuje ponavljajuće simptome hipomanije i depresije, što dovodi do nestabilnog raspoloženja. Međutim, ovi simptomi nisu tako ozbiljni kao druga dva tipa i obično traju kraće. Iako raspoloženje može da varira između gore i dole, promene raspoloženja nisu tako drastične kao bipolarni I i bipolarni II poremećaj.

Odrasli sa ciklotimijskim poremećajem mogu doživeti mnoge periode hipomanije i simptoma depresije tokom najmanje dve godine. Tokom ovog dvogodišnjeg perioda, ljudi mogu doživeti period normalnog raspoloženja, ali generalno to ne traje duže od osam nedelja.

Kada se obratiti za stručnu pomoć?

Bipolarni poremećaj je doživotno stanje i zdravstveni rezultati su često loši kada se stanje ne leči. Zbog toga je prepoznavanje simptoma važan prvi korak u lečenju. Odmah razgovarajte sa svojim lekarom ako:

• Osećate simptome manije.
• Imate želju da povredite sebe ili druge.
• Osećate se beznadežno, uplašeno, preplavljeno ili zarobljeno.
• Vidite ili čujete stvari kojih nema.

Ovaj tekst je informacionog karaktera, nije namenjen ni za uspostavljanje dijagnoze niti za lečenje. U slučaju bilo kakvih mentalnih poteškoća, najbolje je obratite se lekaru za pomoć.

Ako ste zabrinuti da možda imate bipolarni poremećaj ili da ste u riziku za to stanje, obratite pažnju na svoje simptome i obratite se lekaru za pomoć. Razgovor sa lekarom čim primetite promenu u vašem razmišljanju i ponašanju može vam pomoći da dobijete raniju dijagnozu i počnete lečenje ranije.

Nastavite da čitate

?>

Nedostatak bakra može da dovede do problema centralnog nervnog sistema

Povezane vesti

Neurolog objašnjava šta sve može da uzrokuje bol u leđima

17485

Bol u leđima je najčešći mišićno-skeletni poremećaj. Jedan od nespecifičnih razloga je prenaprezanje mišića, dok jedan od specifičnih uzroka je...

Kako da znate da li ste depresivni ili samo loše raspoloženi? 

17472

Kako razumeti da ovo nije samo loše jesenje raspoloženje, već da ste depresivni? Ovo je prava bolest koju ne treba ignorisati jer zahteva lečenje....

Obratite pažnju na ove signale koje vam telo šalje noću

17431

Ponekad nam telo noću šalje zabrinjavajuće znakove, poput čestog odlaska u toalet, glavobolja, znojenje... Evo na mogu da ukažu ovi simptomi. Leka...

Šta je HPV (humani papiloma virus), koji su simptomi i uzroci?

17402

Više od 30 sojeva humanog papiloma virusa (HPV)  uključuje bezopasne oblike HPV-a, poput onih koji izazivaju genitalne bradavice. Neke vrste mogu n...