Apneja u snu: Šta je uzrokuje i kako da prepoznate simptome

Apneja u snu je poremećaj koji uzrokuje da prestanete da dišete dok spavate. Vremenom, ovo stanje može izazvati ozbiljne komplikacije.

Apneja u snu je poremećaj sa kojima se susreću mnogi ljudi. Kako da znate da li imate taj poremećaj. Čitajte dalje i saznajte koji su karakteristični simptomi.

Šta je apneja u snu?

Apneja u snu je stanje koje uzrokuje da prestanete da dišete dok spavate. Reč „apneja“ potiče od grčke reči za „bez daha“. Ovo se dešava ili zbog blokade disajnih puteva (opstruktivna apneja za vrijeme spavanja) ili zato što vaš mozak ne kontroliše pravilno vaše disanje (centralna apneja).

Nastali nedostatak kiseonika aktivira refleks preživljavanja koji vas budi dovoljno da nastavite disanje. Dok vas taj refleks održava u životu, on takođe prekida vaš ciklus spavanja. To sprečava miran san i može imati druge efekte. Apneja u snu se može desiti svakome, od beba i dece do starijih odraslih osoba. Međutim, veća je verovatnoća da će ga ljudi razviti kako stare.

Kako apneja u snu utiče na telo?

Da biste razumeli kako funkcioniše apneja za vreme spavanja, pomaže da znate nešto o ciklusu spavanja kod ljudi. Spavanje se dešava u više faza:

• Faza 1: Lagano spavanje. Ovo je kratka faza koja počinje odmah nakon što zaspite. To čini oko 5% vašeg ukupnog vremena spavanja.
• Faza 2: Dublji san. Ova faza je dublja i čini oko 45% do 50% svog vremena koje provodite spavajući (ovaj broj raste kako starite).
• Faza 3: Sporo talasno spavanje. Ovo je faza najdubljeg sna, koja čini oko 25% vremena koje provodite spavajući (ovaj broj opada sa godinama). Veoma je teško probuditi nekoga u stadijumu 3 sna, a buđenje direktno iz njega obično izaziva „inerciju spavanja“, stanje „mentalne magle“ i usporeno razmišljanje. Parasomnije poput mjesečarenja i govora u snu se dešavaju u ovoj fazi.
• REM spavanje: REM je skraćenica za „brzo kretanje očiju“. Ova faza je kada sanjate. Kada je osoba u REM snu, možete videti kako joj se oči kreću ispod očnih kapaka.

Kada zaspite, obično ulazite u Fazu 1, a zatim prelazite i prelazite između Faza 2 i 3. Nakon ciklusa između tih faza, na kraju ćete ući u REM san i početi da sanjate. Nakon prvog REM ciklusa, započinjete novi ciklus i vraćate se u Fazu 1 ili 2. Jedan ciklus obično traje oko 90 do 110 minuta pre nego što počne drugi. Većina ljudi prolazi kroz četiri ili pet ciklusa po noći (pod pretpostavkom da spavaju punih osam sati).

Vaš mozak reaguje na pad kiseonika u krvi – bilo od apneje ili hipopneje – tako što pokreće refleks nalik na kvar, koji vas budi dovoljno da ponovo udahnete. Kada nastavite sa disanjem, vaš mozak automatski pokušava da nastavi ciklus spavanja.

Indeks apneje

Što je teža apneja u snu, to će vam se ovi prekidi češće dešavati. Indeks apneje/hipopneje (AHI) je prosečan broj slučajeva apneje ili hipopneje u satu — vremena kada osoba prestane da diše:

• Blaga apneja u snu: Ovaj nivo označava osobu koja ima AHI između 5 i 15. To znači da imaju između 5 i 15 događaja apneje ili hipopneje na sat. Međutim, zdravstveni radnici takođe uzimaju u obzir simptome na ovom nivou. Ako nemate druge simptome, možda ga neće smatrati dovoljno teškim za lečenje.
• Umerena apneja za vreme spavanja: Ljudi sa umerenom apnejom za vreme spavanja imaju između 15 i 29 događaja na sat. To znači da osoba koja spava osam sati prestaje da diše i/ili se budi između 120 i 239 puta.
• Teška apneja za vreme spavanja: Ljudi sa teškom apnejom u snu se bude 30 ili više puta u toku jednog sata. To znači da prestaju da dišu i/ili se bude 240 puta ili više tokom punih osam sati sna.

Uzroci

Postoje dva glavna tipa apneje u snu:

Opstruktivna apneja u snu (OSA)

Najčešći oblik, uzrokovan opstrukcijom (blokadom) disajnih puteva tokom spavanja. Faktori koji mogu doprineti ovoj vrsti apneje uključuju:

• Prekomerna telesna težina: Masno tkivo može suziti disajne puteve.
• Anatomske karakteristike: Veliki krajnici, jezik ili usko grlo mogu blokirati disajne puteve.
• Opadanje mišićnog tonusa: Mišići grla se previše opuste tokom spavanja, što može dovesti do blokade disajnih puteva.
• Pušenje i konzumacija alkohola: Ovi faktori mogu pogoršati opuštanje mišića i pogoršati simptome.
• Porodična istorija: Genetska predispozicija može igrati ulogu.

Centralna apneja u snu (CSA)

Ređi oblik apneje u snu, koji se javlja kada mozak ne šalje pravilne signale mišićima koji kontrolišu disanje. Faktori koji mogu izazvati CSA uključuju:

• Problemi sa mozgom ili nervnim sistemom: Oštećenja ili poremećaji u mozgu, kao što su moždani udar ili neurodegenerativne bolesti, mogu ometati kontrolu disanja.
• Kongestivna srčana insuficijencija: Ovo stanje može dovesti do neredovnog disanja, što može rezultirati CSA.
• Korišćenje određenih lekova: Opioidi ili drugi lekovi koji utiču na centralni nervni sistem mogu izazvati centralnu apneju u snu.

Mešovita apneja u snu je kombinacija oba tipa, i zahteva specifičan pristup u lečenju.

Simptomi

Apneja u snu ima mnogo simptoma, od kojih je neke lakše uočiti od drugih. Simptomi uključuju:

• Osećaj umora ili čak iscrpljenosti kada se probudite: Čak i nakon punog sna, ljudi sa apnejom u snu obično se osećaju izuzetno umorno.
• Dnevna pospanost: U težim slučajevima, ovo može izazvati pospanost tokom vožnje, rada ili drugih aktivnosti.
• Hrkanje: Ovo je uobičajena karakteristika apneje u snu (ali to nije nešto što se dešava u svim slučajevima). Takođe možete imati apneju za vrijeme spavanja bez hrkanja.
• Promene raspoloženj: Depresija i anksioznost su uobičajeni simptomi apneje u snu.
• Poremećaji u funkciji mozga: To može uključivati gubitak pamćenja, probleme sa koncentracijom ili druge probleme u vezi sa mozgom.
• Budite se više puta usred noć: Ovaj simptom može biti teže primetiti jer se ljudi obično ne sećaju buđenja ili zašto su se probudili. Ljudi koji to rade često se sećaju da su se probudili iz drugog razloga, poput žgaravice ili potrebe da odu u kupatilo.
• Pauze u disanju dok spavate koje drugi vide: Supružnik, partner ili druga voljena osoba može primetiti ove simptome dok vi spavate.
• Neobični obrasci disanja: Cheine-Stokes disanje (CSB) je karakterističan obrazac disanja koji se može desiti kod centralne apneje u snu. CSB izaziva brzo disanje koje postaje dublje, a zatim ponovo pliće dok disanje potpuno ne prestane. Nakon što ne dišu nekoliko sekundi, počeće ponovo da dišu, a zatim ponovo pokreću obrazac.
• Nesanica.
• Noćno znojenje i osećaj nemira noću.
• Seksualna disfunkcija.
• Buđenje sa kratkim dahom ili kao da se gušite.
• Glavobolje, posebno kada se probudite.

Nastavite da čitate

?>

Kako zaustaviti hrkanje prirodnim sredstvima? Isprobajte luk, med i kurkumu

Povezane vesti

Neurolog objašnjava šta sve može da uzrokuje bol u leđima

17485

Bol u leđima je najčešći mišićno-skeletni poremećaj. Jedan od nespecifičnih razloga je prenaprezanje mišića, dok jedan od specifičnih uzroka je...

Kako da znate da li ste depresivni ili samo loše raspoloženi? 

17472

Kako razumeti da ovo nije samo loše jesenje raspoloženje, već da ste depresivni? Ovo je prava bolest koju ne treba ignorisati jer zahteva lečenje....

Obratite pažnju na ove signale koje vam telo šalje noću

17431

Ponekad nam telo noću šalje zabrinjavajuće znakove, poput čestog odlaska u toalet, glavobolja, znojenje... Evo na mogu da ukažu ovi simptomi. Leka...

Šta je HPV (humani papiloma virus), koji su simptomi i uzroci?

17402

Više od 30 sojeva humanog papiloma virusa (HPV)  uključuje bezopasne oblike HPV-a, poput onih koji izazivaju genitalne bradavice. Neke vrste mogu n...