Ivanjdan: Prema narodnom verovanju na ovaj dan je bilje najlekovitije

Na Ivanjdan se,  prema tradiciji, mnogi ljudi tada kupaju na rekama i potocima, sakupljaju lekovito bilje i pletu cvetne venčiće. Veruje se da to donosi zdravlje.

Pravoslavni vernici 7. jula slave Ivanjdan, kao spomen na proroka Jovana Krstitelja Preteču, koji je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista i najavio Hristov dolazak pozivajući ljude na pokajanje. U crkvenom kalendaru ovaj praznik obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u red zapovednih praznika. Iako crkva insistira na pokajanju radi večnog života, u narodu su ostali običaji vezani za ovaj praznik koji se odnose na zdravlje, ljubav i uopšte sreću.

Narodna verovanja za Ivanjdan

Ivanjdan se u narodu smatra tako velikim praznikom da ga čak i sunce poštuje – da ujutru po izlasku zaigra, a tri puta tokom dana zastane. Postoji i jedno verovanje da u vinogradima tih dana ne treba raditi. Vinogradari dobro paze da u njih niko ne uđe tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje jer ga čuva Sveti Jovan. Smatra se da su na Ivanjdan voda i bilje najlekovitiji. Zato se beru i suše kako bi se na zimu pripremali čajevi.

Kako je nastao običaj kupanja na reci za Ivanjdan?

Kupanje na reci je veoma popularna ivanjdanska tradicija, jer su naši preci verovali da voda ispira bolest i pročišćava. Ovaj običaj je verovatno povezan s Jovanom Krstiteljem jer je i on na reci Jordan krstio ljude, potapao ih u vodu da ih pročisti od greha.

Od tada verovatno potiče običaj da se na Ivanjdan ljudi kupaju u reci i potocima. Ova lepa tradicija praktikuje se svake godine u manastiru Lovnicu gde se obeležava Ivanjdanska noć. Na stotine vernika sjati se u manastir jer je pored njega izvor reke Lovnice za koji se veruje da baš u ovoj noći postaje lekovit. Negde oko pola četiri, bolesni svlače odeću, bacaju je niz potok i u vodu potapaju oboleli deo tela ili se skroz potope ili se napiju vode. Kada izađu iz vode, oblače na sebe čist veš i odeću kako bi započeli zdrav život. Na ovaj izvor dolaze i parovi koji žele da postanu roditelji. Na Ivanjdan se u manastiru obavezno obavlja bogosluženje koje vrši veliki broj sveštenika.

Ivanjski venčići

Po legendi, trudna Bogorodica prilegla je da se odmori na bokor ivanjskog cveća, koje od tada prijatno miriše na med. Ovo cveće je veoma lekovito, naročito kada su u pitanju bolesti jetre, urogenitalnog trakta, štitne žlezde te psorijaza.

Zbog ritualnog branja bilja ovaj praznik su u nekim krajevima zvali Sv. Jovan Biljober. Staro verovanje nalaže da uoči Ivanjdana valja nabrati jovanovu travu (ivanjsko cveće) i u nju uplesti hajdučku travu, majčinu dušicu, vrtiku i beli luk, a sve uvezati crvenim končićem ili staviti neki crveni cvet.

Veruje se da na Ivanjdan treba brati bilje jer je tada najlekovitije.

Venčići se kače na kućna vrata, a nekada i na vrata štala kako bi zaštitili sve ono što je unutar zidova. Venac od cveća simbolizuje lepotu prirode, kao i to da svaki čovek treba da ima vrline i čini dobra dela. Taj venčić bi stajo godinu dana dok ga ne zameni novi. Stari venčić bi se obično davao kravama i ovcama da ga pojedu.

Verovalo se da devojke u ivanjdansko jutro treba da kroz venac pogledaju rađanje sunca kako bi „sijale“ poput njega cele godine. Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Potom na Petrovdan, 12. jula treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.

Na istoku Srbije veruje se da se nerotkinje, koje žarko žele potomstvo, na Ivanjdan provlače kroz vence od jovanove trave, a onda se kupaju u reci. Ljudi su se na Ivanjdan umivali jutarnjom rosom kako bi bili zdravi i krepki tokom cele godine.

Vatra „pali“ bolest

Verovalo se da vatra i voda čiste čoveka, pa su te noći paljene vatre koje bi preskakali mladići i devojke. Takođe je postojao običaj da krave i ovce prođu između dve vatre kako bi bile zdrave, davale više mleka i na svet donosile mladunce. Na ovim vatrama palila se odeća bolesnih ljudi kako se bolest ne bi vratila u kuću ili prešla na nekog od ukućana.

Nastavite da čitate

?>

Pred kojim ikonama treba moliti za ozdravljenje?

Povezane vesti

Velika Gospojina: Praznik majki i dece, narodni običaji i verovanje

16956

Velika Gospojina je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti narodni običaji. Velika Gospojina, Uspenje Pres...

Letnje zadušnice: Kako se obeležavaju Duhovske zadušnice

15381

Zadušnice obeležavaju se za duše preminulih, uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo upokojenih u Gospodu....

Kako se pravilno slavi krsna slava i gde svečari najčešće greše

15011

Mnogi domaćini su zaboravili šta je krsna slava, odnosno njena suština. Jer mnogi svečari nisu ni svesni grešaka koje prave pretvarajući slavu u uo...

Kako se pravilno moliti: Molitvena pravila koji svaki vernik treba da zna

14804

U moru kojekakvih informacija čovek često izgubi pravi putokaz. Ovo su osnovne stvari kojih bi trebalo da se pridržava verujući čovek. Evo kako se ...