Saveti ruskog lekara: Šta treba da jedete svaki dan da biste poboljšali raspoloženje

Hrana ne samo da je naše gorivo, utiče na mnoge metaboliške procese. Takođe ima velik uticaj na raspoloženje. Saznajte koje to namirnice i u kojoj količini mogu da vas oraspolože.

Daria Utiumova, gastroenterolog u SberZdorovie, otkriva interesantne savete koji su vezani za hranu, odnosno kako utiče na nervni sistem i raspoloženje. Radi se od nekoliko namirnica i dnevnim količinama.

Hrana koja podiže raspoloženje

Doktorka ističe da je nemoguće je poboljšati raspoloženje bez dovoljnog nivoa neurotransmitera: dopamina, serotonina, endorfina, triptofana, norepinefrina.

Šta su neurotransmiteri?

Neurotransmiteri su hemijski glasnici bez kojih telo ne može da funkcioniše. Njihov posao je da prenose hemijske signale („poruke“) od jednog neurona (nervne ćelije) do sledeće ciljne ćelije. Sledeća ciljna ćelija može biti druga nervna ćelija, mišićna ćelija ili žlezda.

Telo ima ogromnu mrežu nerava (nervni sistem) koji šalju i primaju električne signale od nervnih ćelija i njihovih ciljnih ćelija po celom telu. Nervni sistem kontroliše sve, od vašeg uma do mišića, kao i funkcije organa.

Drugim rečima, živci su uključeni u sve što radite, mislite i osećate. Nervne ćelije šalju i primaju informacije iz svih izvora tela. Ova stalna povratna informacija je neophodna za optimalnu funkciju vašeg tela.

Kako funkcionišu neurotransmiteri?

U svom telu imate milijarde nervnih ćelija. Nervne ćelije se uglavnom sastoje od tri dela:

Telo ćelije: Ono je od vitalnog značaja za proizvodnju neurotransmitera i održavanje funkcije nervnih ćelija.
Akson: Prenosi električne signale duž nervne ćelije do aksonskog terminala.
Aksonski terminal: Ovde se električna poruka menja u hemijski signal pomoću neurotransmitera za komunikaciju sa sledećom grupom nervnih ćelija, mišićnih ćelija ili organa.

Kako poruka ili signal putuje duž nervne ćelije, električni naboj signala dovodi do spajanja vezikula neurotransmitera sa membranom nervnih ćelija na samoj ivici ćelije. Neurotransmiteri, koji sada prenose poruku, zatim se oslobađaju iz terminala aksona u prostor ispunjen tečnošću koji se nalazi između jedne nervne ćelije i sledeće ciljne ćelije (druge nervne ćelije, mišićne ćelije ili žlezde).

U ovom prostoru, zvanom sinaptički spoj, neurotransmiteri prenose poruku širine manje od 40 nanometara (nm) (za poređenje, širina ljudske kose je oko 75.000 nm). Svaki tip neurotransmitera sleće i vezuje se za određeni receptor na ciljnoj ćeliji (poput ključa koji može da stane i radi samo u bravi partnera).

Nakon vezivanja, neurotransmiter tada pokreće promenu ili akciju u ciljnoj ćeliji, kao što je električni signal u drugoj nervnoj ćeliji, kontrakcija mišića ili oslobađanje hormona iz ćelije u žlezdi.

Neurotransmiteri koji mogu da poboljšaju raspoloženje

Da bi održali dobar nivo neurotransmitera dopamina, serotonina, endorfina, triptofana, norepinefrina, Utjumova savetuje da svakodnevno konzumirate najmanje jedan proizvod sa liste:

• Meso (150-200 g piletine ili 150-180 g govedine).
• Masnu ribu (140-200 g pastrmke, lososa ili tunjevine).
• Alge (50 g).
• Banane (dva do tri komada).
• Orasi (30 g).
• Crna čokolada (30 g).
• Ovsena kaša ili heljdina kaša (100 g).
• Celer (150 g).

Masne ribe: pastrmka, losos, tunjevina – izvor su polinezasićenih masnih kiselina, koje sprečavaju povećanje nivoa kortizola, hormona stresa. Ove vrste ribe sadrže i vitamine B i magnezijum, što pomaže da se brzo prilagodi stresnim situacijama i poboljšava koncentraciju.

Doktorka takođe ističe da su navedeni proizvodi izvori aminokiselina. Piletina, govedina i tamna čokolada sadrže aminokiselinu tirozin, koju telo pretvara u dopamin, hormon koji stimuliše centre nagrađivanja u mozgu. Pored toga, crna čokolada sadrži aminokiselinu triptofan, koja smanjuje nivo hormona stresa kortizola.

Nastavite da čitate

?>

3 vežbe disanja za stres i koncentraciju na poslu: Umirite se u nekoliko minuta

Povezane vesti

Savet nutricionista: Jarebika pomaže u jačanju imuniteta

17514

Nutricionista i velnes stručnjak Irina Popkova ističe da je jarebika izuzetno zdrava i zašto je obavezno treba uvrstiti u ishranu tokom jeseni. Nu...

Jedite crni luk i ojačajte imunitet pre sezone virusa

17497

Crni luk je odličan izvor vitamina C i raznih drugih hranljivih materija. Evo na koje načine ovo povrće može pomoći u poboljšanju vašeg ukupnog zd...

Zašto je spirulina superhrana i koje su njene zdravstvene prednosti?

17386

Spirulina je drevna alga i moćni antioksidans i prema mišljenu naučnika donosi neverovatne zdravstvene koristi. Pogledajte za šta je sve dobra. Sp...

Otkrivamo 5 mitova o hlebu: Jedite ga bez griže savesti!

17327

Jedemo ga svaki dan i pri svakom zalogaju osećamo grižu savesti: je li koristan ili ne, da li goji, jesmo li mogli izabrati drugu, zdraviju varijan...