Istraživanja: Iscrpljenost udvostručuje rizik od srčanog udara kod muškaraca
Ruski naučnici su otkrili da je vitalna iscrpljenost opasna po zdravlje srca muškaraca. Oni su svoje nove podatke objavili na onlajn konferenciji Evropskog kardiološkog društva.
U novoj studiji, istraživači su pogledali podatke od 657 muškaraca koji su ranije učestvovali u projektu MONICA Svetske zdravstvene organizacije, koji se fokusirao na proučavanje uzroka kardiovaskularnih bolesti.
Sadržaj članka
Iscrpljenost povećava rizik od srčanog udara
Godine 1994. u ovom projektu je učestvovalo 657 muškaraca iz Novosibirska starosti od 25 do 64 godine. Učesnici su praćeni 14 godina i niko od njih nije imao kardiovaskularne bolesti na početku studije. 67% učesnika studije patilo je od nekog stepena vitalne iscrpljenosti. Uočeno je kod 74% muškaraca sa hipertenzijom.
Kod muškaraca sa visokim i umerenim stepenom pothranjenosti rizik od srčanog udara u periodu od 5 godina bio je 2,7 puta veći, u roku od 10 godina – 2,25 puta veći, preko 14 godina – 2,1 puta veći od onih koji nisu patili od iscrpljenosti.
Šta utiče na povećanu iscrpljenost?
Društveni faktori su imali dodatnu ulogu u riziku od srčanog udara kod muškaraca sa vitalnom iscrpljenošću. Više je bilo kod neoženjenih, razvedenih, udovaca i osoba sa srednjom stručnom spremom. Niži nivo socijalne podrške, je prema rezultatima iz prethodnih studija, nezavisan faktor rizika za srčani i moždani udar.
Podaci istraživanja ukazuju da nepovoljni socijalni status doprinosi razvoju vitalne iscrpljenosti, što je povezano sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Ovaj faktor bi takođe trebalo uzeti u obzir prilikom procene rizika od srčanog i moždanog udara.
Poboljšanje psihičkog blagostanja i smanjenje nivoa stresa na poslu i kod kuće mogu smanjiti stepen iscrpljenosti u životu. On smatra da ljudi koji pate od ovog problema mogu da se poboljšaju ako vode zdrav način života i imaju društvenu podršku.
Prethodno, u studiji na istoj grupi muškaraca, naučnici iz Interdepartmana laboratorije za epidemiologiju kardiovaskularnih bolesti Sibirskog ogranka Ruske akademije medicinskih nauka pokazali su da je vitalna iscrpljenost povezana sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Zašto hronična iscrpljenost dovodi do drčanog udara?
Ranije su strane studije već povezivale iscrpljenost sa povećanim rizikom od srčanog udara. Naučnici slabo razumeju fiziološke razloge zbog kojih je iscrpljenost povezana sa rizikom od srčanog udara.
Poznato je da je ovo stanje povezano sa promenama u metabolizmu, imunitetu i cirkulaciji krvi, što može izazvati razvoj i napredovanje kardiovaskularnih bolesti. Iscrpljenost može biti praćena povećanim zgrušavanjem krvi i povećanjem nivoa inflamatornih medijatora u krvi.