Naučnici otkrili: Sendviči, salate i pica na biljnoj bazi nisu zdravije od mesnih opcija

Svi znamo da brza hrana nije zdrava, pa se često okrećemo opcijama bez mesa smatrajući ih boljim za naš organizam. Međutim, veganska brza hrana nije zdravija od obične brze hrane, otkrilo je istraživanje.

Istraživanje je uključivalo 1 868 obroka iz 50 lanaca brze hrane u pet zemalja. Naučnici su prikupljali podatke o sadržaju kalorija, prisustvu alergena i količini hranljivih materija, vlakana i soli u svakom obroku. Veganske opcije sadrže manje proteina i natrijuma, ali više ugljenih hidrata i šećera.

Veganska brza hrana je takođe kalorična

Većina ljudi Novu godinu vidi kao šansu za pokretanje zdravog režima ishrane, naročito ako žele i da smršaju. Međutim, ponekad ono što nam se čini zdravije, zapravo i nije tako. Kako prenosi Daily Mail, istraživanje je otkriulo da veganski obroci brze hrane nemaju manje kalorija nego klasična mesna brza hrana.

Naučnici su u istraživanje uključili skoro 2000 obroka uključujući sendviče, salate, rezance i pite iz 50 lanaca brze hrane u pet zemalja. Rezultati objavljeni u časopisu Nutrition otkrili su da veganska brza hrana ima manje natrijuma i proteina, ali veći nivo ugljenih hidrata i šećera u poređenju sa obrovima na bazi mesa. Takođe, nije dokazano da biljni obroci imaju manje kalorija od mesnih.

Vodeći autor studije Mikołaj Kamiński (Mikolaj Kaminski) sa Univerziteta medicinskih nauka u Poznanju u Poljskoj istakao je da „ovo zaista naglašava važnost informisanog izbora hrane, naročito kada je u pitanju konzumiranje brze hrane – posebno ako patite od metaboličkog poremećaja kao što je dijabetes tipa II. Ovo razotkriva iluziju da su alternative popularnim jelima brze hrane zasnovane na biljkama automatski zdraviji izbor“.

Veganska brza hrana: Kako izvući maksimum iz ove ishrane?

Prema britanskoj nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS), veganski obroci bi trebalo da budu zasnovani na krompiru, hlebu, pirinču, testenini ili drugim skrobnim ugljenim hidratima, najbolje bi bilo od celog zrna. Evo još nekoliko saveta:

• Jedite najmanje pet porcija različitog voća i povrća svakog dana, uključujući i sveže, smrznuto, sušeno ili konzervirano
• Unosite 30 g vlakana dnevno. To bi na primer značilo da imate pet porcija voća i povrća, dva keksa od integralnih žitarica, dve debele kriške integralnog hleba i veliki pečeni krompir sa korom.
• Imajte alternative za mlečne proizvode sa nižim sadržajem masti i šećera. To su na primer pića od soje.
• Jedite malo pasulja, mahunarki, ribe, jaja, mesa i drugih proteina
• Pijte dovoljno vode
• Birajte nezasićena ulja i namaze i konzumirajte ih u malim količinama

Nastavite da čitate

?>

Svetska zdravstvena organizacija postavila usamljenost kao glavni zdravstveni prioritet

Povezane vesti

Naučnici tvrde da ljudi naglo stare u dve ključne tačke u životu 

16863

Naučnici su otkrili da na molekularnom nivou ljudi ne stare postepeno, već u dva ubrzana naleta – sa 44 godine i sa 60 godina. Starenje je prirod...

Visoka temperatura i vlažnost vazduha mogu biti rizični za zdravlje 

15346

Visoka temperatura i vlažnost vazduha može biti opasno jer je vašem telu je još teže da se ohladi.  Saznajte kako ovakva vremenska prilika deluje n...

Da li je opasno jesti jaja u kombinaciji s namirnicama bogatim holesterolom?

14881

Naučnici u novoj studiji razmatraju da li opasno istovremeno jesti jaja i hranu bogatu holesterolom. Hajde da shvatimo da li je zaista razumno smat...

Pronađen je glavni regulator upale — i to u moždanom stablu

14739

Istraživanja na miševima sugerišu da specifični neuroni unutar moždanog stabla deluju kao brojčanik na termostatu, odnosno regulator upale - fino p...