Slava Sveti Ignjatije Bogonosac: Kakvi su običaji i ko je on bio?
Slava sveti Ignjatije Bogonosac je prva velika slava u godini i praznuje se 2. januara. Ko je bio ovaj svetitelj i kako se praznuje ovaj dan, saznajte u tekstu.
Slava koja se slavi 2. januara je posvećena Svetom Ignjatiju Bogonoscu i njegovoj mučeničkoj smrći. On je pravi primer smernosti, a ovaj praznik se često naziva i „Kokošiji Božić“. Ovo je posna slava pošto se slavi samo par dana pre Božića.
Ko je bio Sveti Ignjatije Bogonosac?
Sveti Ignjatije je veoma poštovan u pravoslavnoj crkvi. Veruje se da je Isus Hrist uzeo njega za primer kada je podučavao svoje učenike smernosti. Tačnije, on je podigao jedno dete u ruke i tom prilikom izgovorio: „Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.“ Dete koje je Isus držao je bio Ignjatije.
Sveti Ignjatije je bio učenik Svetog Jovana Bogoslova. Kasnije je postao episkop u Antiohiji. On je ujedno i bio prvi koji je uveo antifonsko pevanje tj. način pojanja u crkvi. Antifona znači naizmenično pevanje stihova iz psalma sa dva hora. Tačnije, kada pevanje jednog hora prestane, počinje drugo. Ovaj način pevanja se Ignjatiju otkrilo čudom.
Međutim, Sveti Ignjatije Bogonosac je bio i mučenik. Za njega se kaže da je bio onaj „koji je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga“. Car Trajan je za vreme života Svetog Ignjatija prolazio kroz Antiohiju za vreme ratnog pohoda protiv Persije. On je na sve načine pokušao da odmetne Svetog Ignjatija od vere, čak mu je ponudio i senatorsku titulu. Međutim, kako u tome nije uspeo, on je naredio da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri. Put od Antiohije do Rima, svetitelj je proveo u molitvama, ali ne za spasenje već da strada za Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine.
Članak se nastavlja posle reklama
Slava Sveti Ignjatije Bogonosac: Kakvi su običaji?
Prema tradiciji, na ovaj dan ne treba da se rade teški poslovi, naročito oni koji se smatraju ženskim kao što je šivenje, tkanje, ali i drugi poslovi. Takođe, interesantan običaj je da se kolač deli deci, ali ih pre toga povuku za uvo da bi što više porasli u novoj godini.
Ova slava nosi naziv i „Kokošiji Božić“. Razlog za to je jer domaćice na ovaj dan hrane živinu na poseban način. Napravi se krug od položenog konopca, i tako u krug se baca specijalno spremljeno žito od kog se, potom, živina najede.
Članak se nastavlja posle reklama
Nastavite da čitate
Povezane vesti
Velika Gospojina: Praznik majki i dece, narodni običaji i verovanje
Velika Gospojina je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti narodni običaji. Velika Gospojina, Uspenje Pres...
Ivanjdan: Prema narodnom verovanju na ovaj dan je bilje najlekovitije
Na Ivanjdan se, prema tradiciji, mnogi ljudi tada kupaju na rekama i potocima, sakupljaju lekovito bilje i pletu cvetne venčiće. Veruje se da to d...
Letnje zadušnice: Kako se obeležavaju Duhovske zadušnice
Zadušnice obeležavaju se za duše preminulih, uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo upokojenih u Gospodu....
Kako se pravilno slavi krsna slava i gde svečari najčešće greše
Mnogi domaćini su zaboravili šta je krsna slava, odnosno njena suština. Jer mnogi svečari nisu ni svesni grešaka koje prave pretvarajući slavu u uo...
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.magicnobilje.com
PROČITAJTE I OVO
