Alchajmerova bolest: Uzroci, simptomi i mehanizam razvoja bolesti

Iako se Alchajmerova bolest razvija u starosti, prvi znaci se mogu pojaviti i do dve decenije pre njenog početka. Saznajte koji su prvi simptomi i kako se bolest razvija po fazama.

Jedan od najčešćih uzroka demencije, ili demencije, (oko 40% svih slučajeva) je Alchajmerova bolest. U proseku, 5% starijih ljudi starosti 65–80 godina i oko 25% starijih od 80 godina je podložno ovoj bolesti.

Šta je Alchajmerova bolest?

Kod Alchajmerove bolesti, moždane ćelije umiru, što dovodi do teških poremećaja pamćenja, inteligencije i ozbiljnog oštećenja drugih kognitivnih funkcija. Ovo, zauzvrat, negativno utiče na emocionalnu sferu osobe, lične odnose i ponašanje.

Statističke studije pokazuju da se kod ljudi starosne dobi za penzionisanje svakih pet godina verovatnoća razvoja Alchajmerove bolesti povećava za 2 puta. To znači da što je više starijih ljudi koji su prešli granicu od 65 godina i što duže žive, to je širenje Alchajmerove bolesti veće. Alchajmerova bolest je na šestom mestu među deset najvećih uzroka smrti. Ovo je praktično jedina bolest koja se još uvek ne može ispraviti, sprečiti ili efikasno lečiti.

Zašto je javlja Alchajmerova bolest?

Alchajmerova bolest je nepredvidiva. Njegov razvoj počinje neprimećeno od same osobe i njenog okruženja 20 godina pre pojave prvih simptoma. Naučnici su sugerisali da su uzrok bolesti naslage proteina koje se formiraju oko i unutar neurona. Takve formacije ometaju interakciju neurona sa drugim ćelijama, što dovodi do njihove smrti.

Kada se broj nervnih ćelija i veza između njih smanji na kritičan nivo, mozak više ne može da se nosi sa svojim uobičajenim zadacima. Ovo utiče na ponašanje i opšte stanje osobe. Naučnici još nisu pronašli efikasne načine za borbu protiv stvaranja proteinskih plakova. Stoga, glavni metod terapije lekovima za Alchajmerovu bolest ostaje uticaj na rad medijatora koji obezbeđuju komunikaciju između neurona.

Simptomi i faze razvoja Alchajmerove bolesti

Istorija i spoljašnji znaci bolesti mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe. Istovremeno, u zavisnosti od pojave određenih simptoma (poremećaja u kognitivnim, emocionalnim, komunikativnim i drugim oblastima), stručnjaci identifikuju nekoliko glavnih faza u razvoju bolesti:

Prva faza Alchajmerove bolesti

Kognitivni poremećaji se smatraju tipičnim za početnu fazu razvoja Alchajmerove bolesti: oslabljeno pamćenje, nestabilnost pažnje, dezorijentacija u vremenu. Često se bolest oseća kroz promene u karakteru osobe: postaja gruba i povlači se u sebe. U nekim slučajevima (ne više od 20%) mogu se primetiti periodi nemotivisane ljubomore ili neosnovane sumnje u zle namere voljenih osoba.

Početni period može trajati od 2–6 meseci do 3–5 godina, u zavisnosti od različitih faktora (starost, intelektualni nivo, socijalno okruženje, tekuće rehabilitacione mere), koji određuju brzinu progresije bolesti. Vremenom je nemoguće ignorisati značajne propuste u pamćenju i značajne promene u ličnosti pacijenta.

Druga faza

Karakteriše ga pojačani simptomi. Zaborav napreduje: osoba više ne pamti imena voljenih, zaboravlja kako izgledaju. Teže je zapamtiti nazive okolnih objekata. Praznine u pamćenju dovode do sve izraženijih poremećaja govora i problema sa percepcijom verbalnih i pisanih poruka.

U ovoj fazi, znak bolesti je pasivnost pacijenta. Njegove reakcije postaju stereotipne, stereotipne. Gubi se spontanost akcija, što dovodi do ravnodušnosti. Profesionalna aktivnost pacijenta može se nastaviti samo u onim oblastima gde se koriste iste vrste operacija, razvijene godinama.

Treći stadijum (uznapredovali oblik bolesti)

Znaci koji su se pojavili ranije dostižu svoj vrhunac. Osoba prestaje da razume govor upućen njemu. Sam pacijent, u zavisnosti od pogođenih područja mozga, umesto koherentnog govora, izgovara besmislene priče.

Poremećaj govora se manifestuje i u usmenoj i u pismenoj formi. Ništa bolja situacija nije ni sa razumevanjem crteža. Pacijent ih ne doživljava kao jednu celinu. U njima su izolovani samo pojedinačni elementi. Ovo je siguran znak prostorne agnozije – nemogućnost određivanja položaja objekata u prostoru.

Ostali simptomi takođe napreduju. Osoba nije orijentisana u vremenu i prostoru: ne može da imenuje dan u nedelji, datum, mesec ili godinu. Ne seća se svojih godina. Lako se može izgubiti u poznatom području i ne prepoznaje prijatelje i voljene. U ovoj fazi često dolazi do pomeranja u prošlost: osoba sebe smatra detetom ili tinejdžerom.

Tokom ovog perioda bolesti, briga o pacijentu sa Alchajmerovom bolešću postaje ozbiljno komplikovana. Gubi najjednostavnije veštine u korišćenju kućnih aparata, ne može da se brine o sebi, niti da poštuje osnovna pravila higijene. Osoba takođe gubi veštine kao što su stajanje, sedenje i hodanje. Istovremeno se mogu razviti proždrljivost i hiperseksualnost.

Sve ove promene često prate primetne promene raspoloženja. Apatiju tipičnu za pacijente sa Alchajmerovom bolešću ponekad može zameniti razdražljivost. Mogu se pojaviti iluzije i halucinacije. Štaviše, „zaplet“ halucinacija sadrži svakodnevne scene koje su dobro poznate pacijentu, ali se „akcija“ odvija u negativnoj pozadini očekivanja nevolje.

Četvrta faza (finalna)

Pojavljuje se duboka opšta demencija. Sve stečene veštine nestaju. Sačuvani su samo osnovni refleksi: disanje, žvakanje, gutanje, koji samo podržavaju život.

Koliko lečenje može da pomogne?

Često se pominje da su terapije za Alchajmerovu bolest i demenciju beskorisne. Zagovornici ovog mišljenja iznose sopstveni argument: starosne promene u telu (a posebno u mozgu) ne mogu se ispraviti nikakvim lekovima. Ali ovo je samo delimično tačno.

Prvo, nisu sve vrste demencije nepovratne. Neki su funkcionalni i mogu se lečiti. Drugo, lečenje demencije je specifično.

Zaista nema potrebe da se leči na način na koji se leče, na primer, neka oboljenja bubrega ili srca, pošto senilna demencija nije bolest kao takva. Ovaj sindrom je posebna kombinacija niza simptoma (oštećenje pamćenja, poremećaj govora, gubitak orijentacije i druge promene koje otežavaju svakodnevni život).

Ponekad takvi simptomi mogu biti uzrokovani problemima u telu koji se javljaju iz različitih razloga. Njihov negativan uticaj na funkciju mozga može se potpuno sprečiti i u takvim slučajevima lečenje demencije je ne samo moguće, već i neophodno. Neophodan je i samim pacijentima, jer im pomaže da duže održe odnos sa okolinom, samostalno brinu o sebi, produže komunikaciju sa svojim najmilijima.

Nastavite da čitate

?>

Naučnici otkrili da su osobine ličnosti povezane sa oboljenjem od demencije

Povezane vesti

Da li znate koja je razlika između ateroskleroze i arterioskleroze?

15609

Saznajte koja je razlika između ateroskleroze i arterioskleroze, koji su simptomi i faktori rizika. Važno je da se ove medicinske tegobe rešavaju z...

Rani znaci hepatitisa i drugih oboljenja jetre – ne ignorišite simptome

15576

Čak i ako se bol u jetri ne oseća, onda karakteristični simptomi mogu signalizirati njene probleme. Ovo su rani znaci hepatitisa i drugih oboljenj...

Šta je rak usne duplje i koji su upozoravajući simptomi?

15520

Ako se rak usne duplje ne otkrije na vreme, može biti potrebna operacija, kao i terapije zračenja i hemioterapije. Saznajte koji simptomi ukazuju n...

Napuklo rebro: Jedan od simptoma je bol koji se javlja dok udišete vazduh

15489

Napuklo rebro može uzrokovati tup udarac, a posebno je ugrožena starija populacija. Saznajte koji su simtomi karakteristični za ovo stanje i kada j...