Ultra-prerađena hrana je povezana sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti

Nedavna studija je otkrila da ultra-prerađena hrana donosi velike rizike na zdravlje, a naročito na kardiovaskularni sistem. Saznajte do kojih otkrića su došli naučnici.

U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu EClinicalMedicine, tim kineskih naučnika sproveo je sistematski pregled i meta-analizu kako bi razumeo vezu između povećane potrošnje ultra-prerađena hrane i rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Kako ultra-prerađena hrana utiče na zdravlje?

Ishrana se smatra glavnim faktorom rizika koji se može promeniti za kardiovaskularne bolesti, koje i dalje predstavljaju veliki javnozdravstveni problem i vodeći uzrok smrti. Štaviše, uprkos snažnim dokazima koji preporučuju integralne žitarice i neprerađenu hranu za zdravlje srca, rastuća prehrambena industrija i priroda modernog načina života koja se brzo menjaju povećali su zavisnost od ultra-prerađene hrane i ukupnu potrošnju od nje.

Šta je ultra-prerađena hrana?

Ultra-prerađena hrana se proizvodi od sastojaka koji su već u velikoj meri obrađeni i sadrže sintetičke aditive za hranu kao što su konzervansi, boje za hranu i stabilizatori. Takođe je poznato da potrošnja ultra-prerađene hrane varira u zavisnosti od starosnih grupa i zemalja.

Povećana potrošnja ultra-prerađene hrane, uključujući hranu i piće sa dodatkom šećera, rafinisane žitarice i prerađeno meso, takođe dovodi do značajnog nepoštovanja mediteranske dijete, koja se preporučuje za kardiovaskularno zdravlje.

Ova vrsta hrane često sadrži visok nivo šećera, soli i zasićenih masti, a istovremeno može imati nizak nivo hranljivih sastojaka poput vlakana, vitamina i minerala.

Evo nekoliko uobičajenih primera:

• Gazirana pića: Slatka gazirana pića često sadrže visok nivo šećera, a često i veštačke arome i boje.
• Brza hrana: Hrana kao što su hamburgeri, pomfrit, pica i drugi proizvodi koji se obično serviraju u brzim restoranima, obično sadrže visok nivo masti, soli i kalorija.
• Grickalice: Čips, krekeri, slani štapići i slični proizvodi su često visoko prerađeni i sadrže velike količine soli, masti i veštačkih aditiva.
• Slatkiši: Čokolade, bombone, keks i drugi slatkiši obično imaju visok sadržaj šećera, a često i masti i aditive.
• Gotovi obroci: Konzervirane supe, instant nudle, zamrznuti obroci i slični proizvodi često su bogati solju, šećerom i zasićenim mastima.
• Peciva i testenine: Gotova peciva, kolači, testenine i druge pekarske proizvode mogu sadržati visok nivo šećera i masti.

Naučna studija

U ovoj studiji, istraživači su ispitali odnos doza-odgovor između konzumiranja ultra-prerađene hrane i rizika od kardiovaskularnih događaja sprovodeći sistematski pregled i meta-analizu opservacionih studija o povezanosti konzumiranja ultra-prerađene hrane i kardiovaskularnih bolesti.

Studija je otkrila da konzumiranje ultra-prerađene hrane ima linearnu vezu sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, dnevna konzumacija ultra-prerađene hrane, merena u smislu proporcije energije i veličine serviranja, pokazala je pozitivnu korelaciju sa koronarnom bolešću srca. Međutim, rizik od cerebrovaskularne bolesti nije povezan sa konzumiranjem ultra-prerađene hrane.

Utvrđeno je da povećanje masenog procenta dnevne konzumacije ultra-prerađene hrane za 10% povećava rizik od kardiovaskularnih događaja za 1,9%, a dodatna porcija ultra-prerađene hrane povećava rizik od kardiovaskularnih događaja za 2,2%.

Štetni efekti

Sve u svemu, nalazi ističu štetne efekte ultra-prerađene hrane na povećanje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, analiza doza-odgovor je pokazala povećan rizik od kardiovaskularnih događaja na osnovu povećane potrošnje ultra-prerađene hrane u smislu energetskog udela, težine i broja porcija.

Ovi nalazi naglašavaju potrebu za više inicijativa javnog zdravlja kako bi se ljudi obrazovali o povećanom riziku od kardiovaskularnih bolesti zbog nezdrave ishrane.

Nastavite da čitate

?>

Otkrivena hrana koja pogoršava stres: Ovo ne treba da jedete ako ste nervozni

Povezane vesti

Naučnici tvrde da ljudi naglo stare u dve ključne tačke u životu 

16863

Naučnici su otkrili da na molekularnom nivou ljudi ne stare postepeno, već u dva ubrzana naleta – sa 44 godine i sa 60 godina. Starenje je prirod...

Visoka temperatura i vlažnost vazduha mogu biti rizični za zdravlje 

15346

Visoka temperatura i vlažnost vazduha može biti opasno jer je vašem telu je još teže da se ohladi.  Saznajte kako ovakva vremenska prilika deluje n...

Da li je opasno jesti jaja u kombinaciji s namirnicama bogatim holesterolom?

14881

Naučnici u novoj studiji razmatraju da li opasno istovremeno jesti jaja i hranu bogatu holesterolom. Hajde da shvatimo da li je zaista razumno smat...

Pronađen je glavni regulator upale — i to u moždanom stablu

14739

Istraživanja na miševima sugerišu da specifični neuroni unutar moždanog stabla deluju kao brojčanik na termostatu, odnosno regulator upale - fino p...